Smernice za pripremu tehničkog rada
From RCUB
(→Interakcija sa mentorom) |
(→Tehnička priprema i format dokumenta) |
||
Line 35: | Line 35: | ||
Ne postoji zvanični templejti za radove, teze i disertacije. Poželjno je bude pisan u MS Word-u ili OpenOffice-u. Prihvatljiv je i LaTex i drugo, dokle god postoji i generisani PDF. | Ne postoji zvanični templejti za radove, teze i disertacije. Poželjno je bude pisan u MS Word-u ili OpenOffice-u. Prihvatljiv je i LaTex i drugo, dokle god postoji i generisani PDF. | ||
− | Veličina slova ne sme da bude manja od 10 pt, a preporučena veličina je 11 pt. Kod teksta na engleskom, prored između pasusa može biti uvećan na bude 1.5 red, a na srpskom je pasuse najbolje uvlačiti za 15-20 mm. Veličina strane treba da bude A4 (215 x 280 mm). Leva margina treba da bude 32 mm, a ostale tri najmanje 20 mm. | + | Veličina slova ne sme da bude manja od 10 pt, a preporučena veličina je 11 pt. Kod teksta na engleskom, prored između pasusa može biti uvećan na bude 1.5 red, a na srpskom je pasuse najbolje uvlačiti za 15-20 mm. Veličina strane treba da bude A4 (215 x 280 mm). Leva margina treba da bude 32 mm, a ostale tri najmanje 20 mm. |
− | + | ||
Ujednačiti izgled, uvlačenje i razmicanje karakterističnih delova dokumenta. Ovo se odnosi na naslove poglavlja, naslove sekcija, slike, tabele, potpise slika i tabela, reference, izvorni kod, numerisane pasusa i pasuse sa <i>bullet</i>-ima i sl. U slučaju MS Word-a, za ovo intenzivno i konzistentno koristiti jasan skup stilova. | Ujednačiti izgled, uvlačenje i razmicanje karakterističnih delova dokumenta. Ovo se odnosi na naslove poglavlja, naslove sekcija, slike, tabele, potpise slika i tabela, reference, izvorni kod, numerisane pasusa i pasuse sa <i>bullet</i>-ima i sl. U slučaju MS Word-a, za ovo intenzivno i konzistentno koristiti jasan skup stilova. | ||
− | + | == Numeracija == | |
− | + | Strane, osim naslovne, moraju biti numerisane. Do prve strane prvog poglavlja stanice su numerisane rimskim brojevima (i, ii, iii...), a od od prvog poglavlja i zaključno sa poslednjom stranicom teksta | |
+ | stranice su numerisane arapskim brojevima (1, 2, 3...) | ||
Oznake i brojevi poglavlja, sekcija, slika, tabela, reference i upotrebe reference treba da se automatski numerišu koristeći <i>cross-reference</i> mehanizam programa korišćenog za pripremu teksta, a ne da budu direktno ukucane u tekst. Pri tome 'poglavlje' sa referencama i prilozi ne treba da budu numerisani. Dakle | Oznake i brojevi poglavlja, sekcija, slika, tabela, reference i upotrebe reference treba da se automatski numerišu koristeći <i>cross-reference</i> mehanizam programa korišćenog za pripremu teksta, a ne da budu direktno ukucane u tekst. Pri tome 'poglavlje' sa referencama i prilozi ne treba da budu numerisani. Dakle | ||
Line 64: | Line 64: | ||
7.2 Prilog B | 7.2 Prilog B | ||
− | == | + | == Reference == |
Reference (literatura) treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći razmak i uglaste zagrade (na primer, "To je opisano u literaturi[22,34]." ili "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."). Moraju biti precizne i jednoznačne i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Za dokumenta na internetu treba dati URL, za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov stranice. Linkovi koju ukazuji na neku opštu stranicu kao što je http://www.wikipedia.org/ su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan izvor korišćene informacije. | Reference (literatura) treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći razmak i uglaste zagrade (na primer, "To je opisano u literaturi[22,34]." ili "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."). Moraju biti precizne i jednoznačne i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Za dokumenta na internetu treba dati URL, za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov stranice. Linkovi koju ukazuji na neku opštu stranicu kao što je http://www.wikipedia.org/ su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan izvor korišćene informacije. | ||
− | + | == Slike == | |
+ | |||
+ | Slike i tabele treba da imaju potpis i da budu referencirane u tekstu. Potpis treba da bude ispod slike ili tabele. Potpis slike treba da ima oblik "Slika N.M: Opis slike", gde je N broj poglavlja, a M redni broj slike unutar istog. | ||
+ | |||
+ | Slike treba da budu jasne, uredne i funkcionalne, blizu mesta u tekstu na kome se opisuju ili referenciraju. Ukoliko slika nije originalna, treba u samoj slici ili njenom potpisu navesti izvor, npr imenovanjem originalnog autora, davanjem njehovog kopirajta, ili klasičnim referenciranjem dokumenta ili URL-a odekle je preuzeta. Slike treba da imaju svetlu (najbolje belu) pozadinu i da efikasno koriste prostor dokumenta. Treba ukloniti suvišne beline ili nebitne oblasti iz prikaza sadržaja prozora i ekrana aplikacija. Ovo se za web aplikacije može uradiri vršeći resize browsera dok se ne dobije vidljiv samo bitan deo, a tek onda skinuti sliku sa <Alt-PrtScr>. Dobro je potom u nekom editoru bitmap-a selektovati svu pozadinu, pa da se onda invertuje selekcija (odabrani deо slike - on potom može i da po potrebi proširi za nekoliko piksela) i na kraju uradi <i>Crop</i>. | ||
+ | |||
+ | == Oblikovanje teksta == | ||
Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "Kao što sam već napomenuo,...". U tekstu dati tumačenje novouvedenih ili manje poznatih pojmova ili skraćenica pri njihovom prvom korišćenju. Korišene skraćenice ili manje poznati pojmovi mogu biti, uz alfabetsko sotriranje, dati u posebnom delu ili prilogu dokumenta. | Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "Kao što sam već napomenuo,...". U tekstu dati tumačenje novouvedenih ili manje poznatih pojmova ili skraćenica pri njihovom prvom korišćenju. Korišene skraćenice ili manje poznati pojmovi mogu biti, uz alfabetsko sotriranje, dati u posebnom delu ili prilogu dokumenta. | ||
Pažljivo eliminisati slovne greške, ne praviti višestruke razmake ili razmake ispred interpunkcijskih znakova. Uvažiti činjenicu da u srpskoj latinici postoji slovo "đ". Pisanje VELIKIM SLOVIMA u načelu u načelu treba izbegavati. Staviti razmake iza interpunkcijskih znakova. Ne vršiti uvlačenje pasusa razmacima ili tab-ovima niti praviti razmake između pasusa, slike i teksta ili naslova poglavlja i teksta pomoću praznih pasusa - ovo se sme raditi samo u u segmentima koda. Telo teksta treba da je poravnato sa obe ili leve strane. Pasusi tela teksta treba da su ujedeni u prvom redu i/ili međusobno razmaknuti za pola reda. | Pažljivo eliminisati slovne greške, ne praviti višestruke razmake ili razmake ispred interpunkcijskih znakova. Uvažiti činjenicu da u srpskoj latinici postoji slovo "đ". Pisanje VELIKIM SLOVIMA u načelu u načelu treba izbegavati. Staviti razmake iza interpunkcijskih znakova. Ne vršiti uvlačenje pasusa razmacima ili tab-ovima niti praviti razmake između pasusa, slike i teksta ili naslova poglavlja i teksta pomoću praznih pasusa - ovo se sme raditi samo u u segmentima koda. Telo teksta treba da je poravnato sa obe ili leve strane. Pasusi tela teksta treba da su ujedeni u prvom redu i/ili međusobno razmaknuti za pola reda. | ||
+ | |||
+ | Staviti u kurziv sve engleske fraze i reči koje nisu ušle u opšteprihvaćeni žargon. Izuzetak su ključne reči, skraćenice i identifikatori iz koda. Segmenti i izvodi iz koda i identifikatori treba da su u neproporcionalnom fontu. Ne menjati engleske reči direktno po padežima, već ih odvojiti crticom: beana -> <i>bean</i>-a. | ||
= Smernice za kodiranje = | = Smernice za kodiranje = |