Smernice za pripremu tehničkog rada
From RCUB
(→Pisanje preglednog rada) |
(→Reference) |
||
| Line 68: | Line 68: | ||
== Reference == | == Reference == | ||
| − | Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu | + | Kada je god moguće, kao izvore treba koristiti naučne radove. Oni su, uglavnom, uz korišćenje KoBSON-a, dostupni u celini (http://kobson.nb.rs/kobson/nacini_pristupa.30.html). Kada se kriste novinski članci ili tekstovi sa veb sajtova, treba ih referencirati, čak i kada se koriste kao pomoć pri interpretaciji rada koji je i sam referenciran u radu koji se piše. |
| + | |||
| + | Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34]."). | ||
| + | |||
Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta. | Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta. | ||
| − | Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično. | + | Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši sažeto prepričavanje. Ukoliko se ceo iskaz ili pasus prenose ili prevode u celini, treba ih, pored navođenja reference, zagradama označiti kao citat. |
| + | |||
| + | Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično. | ||
Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i omoguće da se izvorni dokument uvek može naći ili identifikovati. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na ceo sajt ili neku opštu stranicu, kao što je http://www.wikipedia.org/, su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i pošto se data adresa promeni ili ukine. | Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i omoguće da se izvorni dokument uvek može naći ili identifikovati. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na ceo sajt ili neku opštu stranicu, kao što je http://www.wikipedia.org/, su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i pošto se data adresa promeni ili ukine. | ||
| Line 79: | Line 84: | ||
Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)". | Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)". | ||
| − | Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti | + | Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti na odštampani hiperlink. Interni linkovi na sekcije samog dokumenta mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu, koja ne pruža značajnu dodatnu informaciju, osim one koju već i sam posebni format linka nagoveštava (plavo, podvučeno, kurziv...). |
| − | Sem referenci, koje su u načelu obavezne, može se odvojeno dati i spisak ključne ili dodatne relevantne literature, koja | + | Sem referenci, koje su u načelu obavezne uvek kada niste sami sve smislili, izmerili i nacrtali, može se odvojeno dati i spisak ključne ili dodatne relevantne literature, koja, pošto tekstu nije direktno korišćena, ne treba biti referencirana. Ova lista predstavlja samo putokaz za dalje izučavanje teme, ali ne i dovoljno pokriće za korišćene izvore. |
== Slike == | == Slike == | ||
