Smernice za pripremu tehničkog rada - Revision history

Branko: /* Ostale napomene */

2017-06-16T09:38:57Z

Ostale napomene

← Older revision		Revision as of 09:38, 16 June 2017
Line 142:		Line 142:
	= Ostale napomene =		= Ostale napomene =

−	I ovaj tekst bi se mogao organizovati prema gornjim smernicama :)	+	I ovaj tekst bi se mogao organizovati prema gornjim smernicama, ali bi ga to učinilo manje praktičnim. Primena bilo kog unapred datog pravila ili preporučenog obrasca mora biti primerena nameni i obimu dokumenta i ciljnoj publici. Ovo, naravno, ne može biti izgovor za njihovo neopravdano kršenje, a posebno pravila pravopisa i akademskog poštenja - njih treba slediti poput zakona fizike!

Branko: /* Reference */

2017-06-15T11:01:42Z

Reference

← Older revision		Revision as of 11:01, 15 June 2017
Line 82:		Line 82:
	Lista reference ne sme biti tek puka lista bullet-a ili korišćene literature. One moraju biti sortirane po numeričkom ili alfabetskom redosledu. Ukoliko su označene numerički, onda moraju biti složene prema redosledu po kome se koriste u tekstu.		Lista reference ne sme biti tek puka lista bullet-a ili korišćene literature. One moraju biti sortirane po numeričkom ili alfabetskom redosledu. Ukoliko su označene numerički, onda moraju biti složene prema redosledu po kome se koriste u tekstu.

−	Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)".	+	Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca, već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)".

	Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti na odštampani hiperlink. Interni linkovi na sekcije samog dokumenta mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu, koja ne pruža značajnu dodatnu informaciju, osim one koju već i sam posebni format linka nagoveštava (plavo, podvučeno, kurziv...).		Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti na odštampani hiperlink. Interni linkovi na sekcije samog dokumenta mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu, koja ne pruža značajnu dodatnu informaciju, osim one koju već i sam posebni format linka nagoveštava (plavo, podvučeno, kurziv...).

Branko: /* Reference */

2017-06-15T11:01:01Z

Reference

← Older revision		Revision as of 11:01, 15 June 2017
Line 68:		Line 68:
	== Reference ==		== Reference ==

−	Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu se i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34].").	+	Kada je god moguće, kao izvore treba koristiti naučne radove. Oni su, uglavnom, uz korišćenje KoBSON-a, dostupni u celini (http://kobson.nb.rs/kobson/nacini_pristupa.30.html). Kada se kriste novinski članci ili tekstovi sa veb sajtova, treba ih referencirati, čak i kada se koriste kao pomoć pri interpretaciji rada koji je i sam referenciran u radu koji se piše.
		+
		+	Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34].").
		+
	Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.		Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.

−	Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.	+	Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši sažeto prepričavanje. Ukoliko se ceo iskaz ili pasus prenose ili prevode u celini, treba ih, pored navođenja reference, zagradama označiti kao citat.
		+
		+	Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.

	Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i omoguće da se izvorni dokument uvek može naći ili identifikovati. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na ceo sajt ili neku opštu stranicu, kao što je http://www.wikipedia.org/, su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i pošto se data adresa promeni ili ukine.		Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i omoguće da se izvorni dokument uvek može naći ili identifikovati. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na ceo sajt ili neku opštu stranicu, kao što je http://www.wikipedia.org/, su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i pošto se data adresa promeni ili ukine.
Line 79:		Line 84:
	Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)".		Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)".

−	Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti a odštampani hiperlink. Interni linkovi (na sekcije samog dokumenta~~) na sekcije~~ mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu (koja ne ~~predstavlja~~ značajnu informaciju osim one koju i već i sam format linka nagoveštava).	+	Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti na odštampani hiperlink. Interni linkovi na sekcije samog dokumenta mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu, koja ne pruža značajnu dodatnu informaciju, osim one koju već i sam posebni format linka nagoveštava (plavo, podvučeno, kurziv...).

−	Sem referenci, koje su u načelu obavezne, može se odvojeno dati i spisak ključne ili dodatne relevantne literature, koja ~~onda~~, ~~ako u njemu~~ nije direktno ~~koriščena~~, ne ~~mora~~ biti referencirana. Ta lista predstavlja samo putokaz za dalje izučavanje teme, ali ne i pokriće za korišćene izvore.	+	Sem referenci, koje su u načelu obavezne uvek kada niste sami sve smislili, izmerili i nacrtali, može se odvojeno dati i spisak ključne ili dodatne relevantne literature, koja, pošto tekstu nije direktno korišćena, ne treba biti referencirana. Ova lista predstavlja samo putokaz za dalje izučavanje teme, ali ne i dovoljno pokriće za korišćene izvore.

	== Slike ==		== Slike ==

Branko: /* Pisanje preglednog rada */

2017-06-15T10:41:07Z

Pisanje preglednog rada

← Older revision		Revision as of 10:41, 15 June 2017
Line 105:		Line 105:
	= Pisanje preglednog rada =		= Pisanje preglednog rada =

−	Pregledni rad treba da opisuje pojmove i bitne aspekte teme, pristupe, aktivnosti i projekte u oblasti. Treba dati autentične rečenice i napor, makar u pretraživanju veba i inteligentnoj, i (ako je moguće) kritičkoj kompilaciji. Treba da se iskoristi to šta se nađe, ali ne da se prosto prevede ili ne otkrije originalni izvor. Autor treba da svojim rečima sublimira ono šta postoji nađenim izvorima (člancima, radovima, tekstovima na web-u, ~~Kobsonu~~...) uz jasno navođene izvora i referenci.	+	Pregledni rad treba da opisuje pojmove i bitne aspekte teme, pristupe, aktivnosti i projekte u oblasti. Treba dati autentične rečenice i napor, makar u pretraživanju veba i inteligentnoj, i (ako je moguće) kritičkoj kompilaciji. Treba da se iskoristi to šta se nađe, ali ne da se prosto prevede ili ne otkrije originalni izvor. Autor treba da svojim rečima sublimira ono šta postoji nađenim izvorima (člancima, radovima, tekstovima na web-u, KoBSON-u...) uz jasno navođene izvora i referenci.

	Pregled i sažetak aktuelnih dešavanja u okviru teme mogu biti u stilu "Pera je radio ovo, Mika ono, a to ima veze sa tim i tim sta je radio Laza, ali je prestao 2006-te. Ove aktivnosti se tematski razlikuju po: ...; metodološki ili po izvorima podataka: ...; ciljevi i primena su ..." itd.		Pregled i sažetak aktuelnih dešavanja u okviru teme mogu biti u stilu "Pera je radio ovo, Mika ono, a to ima veze sa tim i tim sta je radio Laza, ali je prestao 2006-te. Ove aktivnosti se tematski razlikuju po: ...; metodološki ili po izvorima podataka: ...; ciljevi i primena su ..." itd.

Branko: /* Reference */

2017-06-15T10:40:13Z

Reference

← Older revision		Revision as of 10:40, 15 June 2017
Line 68:		Line 68:
	== Reference ==		== Reference ==

−	Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu se i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34]."). Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.	+	Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu se i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34].").
		+	Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.

	Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.		Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.

−	Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i ~~ukažu gde~~ se izvorni dokument može naći. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na neku opštu stranicu kao što je http://www.wikipedia.org/ su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i ~~ako~~ se adresa ~~istog~~ promeni.	+	Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i omoguće da se izvorni dokument uvek može naći ili identifikovati. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na ceo sajt ili neku opštu stranicu, kao što je http://www.wikipedia.org/, su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i pošto se data adresa promeni ili ukine.

−	~~Reference~~ ne ~~smeju~~ biti tek puka lista bullet-a ili korišćene literature. One moraju biti sortirane po numeričkom ili alfabetskom redosledu. Ukoliko su označene numerički, onda moraju biti složene prema redosledu po kome ~~su referencirane~~ u tekstu.	+	Lista reference ne sme biti tek puka lista bullet-a ili korišćene literature. One moraju biti sortirane po numeričkom ili alfabetskom redosledu. Ukoliko su označene numerički, onda moraju biti složene prema redosledu po kome se koriste u tekstu.

−	Sem referenci, može se odvojeno dati i spisak ključne ili ~~ostale~~ relevantne literature, koja ne mora biti referencirana ~~u samom tekstu~~.	+	Čitalac se ne sme upućivati na sajt ispod koga je bezbroj strana, osim kada je to u svrhu identifikacije vlasnika sajta. To tada nije referenca. već se URL može dodati u objašnjenje imena ili skraćenice ustanove dato u zagradi, na primer "FDA (<i>U.S. Food and Drug Administration</i>, https://www.fda.gov/)".
		+
		+	Hiperlinkove u tekstu treba izbegaviti, a posebno ako se odredišna adresa ne vidi posle štampanja - ne može se kliknuti a odštampani hiperlink. Interni linkovi (na sekcije samog dokumenta) na sekcije mogu biti prihvatljivi, jer predstavljaju puku navigacionu olakšicu (koja ne predstavlja značajnu informaciju osim one koju i već i sam format linka nagoveštava).
		+
		+	Sem referenci, koje su u načelu obavezne, može se odvojeno dati i spisak ključne ili dodatne relevantne literature, koja onda, ako u njemu nije direktno koriščena, ne mora biti referencirana. Ta lista predstavlja samo putokaz za dalje izučavanje teme, ali ne i pokriće za korišćene izvore.

	== Slike ==		== Slike ==

Branko: /* Reference */

2015-12-10T15:54:56Z

Reference

← Older revision		Revision as of 15:54, 10 December 2015
Line 70:		Line 70:
	Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu se i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34]."). Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.		Reference treba da su zaista korišćene, odnosno referencirane u prethodnom tekstu koristeći uglaste zagrade. Ispred reference u tekstu se stavlja razmak, odnosno, ona se ne lepi sa prethodnom reči). One se mogu koristiti kao element rečenice (na primer, "[ABa, ZD05] analiziraju ovaj problem, koji se još ponegde pominje [XY08]."), a mogu se i, poput fusnota, ne biti deo toka teksta (na primer, "To je opisano u literaturi [22,34]."). Fusnote, ako nije propisano drugačije, treba izbegavati. One ne služe za povezivanje teksta sa izvorima i nisu njegov integralni deo, već predstavljaju opremu teksta. Fusnote, kada se koriste, služe za dodatne napomene, komentare i pojašnjenja koji ne treba da budu integralni deo teksta.

−	Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi ~~oda~~ označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.	+	Na mestima gde je neki tekst poslužio kao primarni izvor, mora se dati referenca na početku sekcije u kojoj se vrši prepričavanje. Ukoliko se referenca koristi da označi izvor slike, na kraju potpisa slike treba staviti referencu, "(Izvor: ...)" ili slično.

	Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i ukažu gde se izvorni dokument može naći. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na neku opštu stranicu kao što je http://www.wikipedia.org/ su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i ako se adresa istog promeni.		Opisi referenci moraju biti precizni i jednoznačni i počinjati sa autorima (ukoliko postoje) i naslovom. Izgled i redosled polja je ponekad unapred propisan. Reference moraju jednoznačno da imenuju izvor i ukažu gde se izvorni dokument može naći. Ako je ikako moguće, treba obuhvatiti "Ko" (autori), "Šta" (naslov), "Gde" (časopis, konferencija, izdavač, brojevi strana, mesto konferencije ili izdavanja) i "Kada" (godina izdavanja). Za dokumente na internetu treba (pored ostalih raspoloživih elemenata i vremena pristupa) dati URL (ne kao link, već u obliku koji se čitljiv vidi se na papiru), za knjige moraju biti prisutni izdavač i godina, za članke i naziv časopisa/izdanja, broj časopisa, i brojevi strana na kojima je tekst). Ukoliko se daje URL, ispred njega mora biti naveden odgovarajući naslov (na primer, naslov veb stranice). Stavljanje samo URL-a kao reference je neprihvatljivo. Linkovi koju ukazuju na neku opštu stranicu kao što je http://www.wikipedia.org/ su potpuno bespredmetni - referenca moraju da ukazuje na konkretan i precizan izvor korišćene informacije, sa dovoljno detalja (pre svega naslovom) koji identifikuju dokument i ako se adresa istog promeni.

Branko: /* Sadržaj teksta */

2013-01-14T14:40:24Z

Sadržaj teksta

← Older revision		Revision as of 14:40, 14 January 2013
Line 86:		Line 86:
	== Sadržaj teksta ==		== Sadržaj teksta ==

−	Pravilno koristite izvore. Onaj koji ih koristi [http://~~www.~~plagiarism.org/~~plag_article_types_of_plagiarism.html~~ kako ne treba] je [http://en.wikipedia.org/wiki/Plagiarism plagijator]. Ova praksa ima moralne, pravne i praktične posledice!	+	Pravilno koristite izvore. Onaj koji ih koristi [http://plagiarism.org/plagiarism-101/types-of-plagiarism/ kako ne treba] ([http://www.buzzle.com/articles/different-types-of-plagiarism.html videti i ovo]) je [http://en.wikipedia.org/wiki/Plagiarism plagijator]. Ova praksa ima moralne, pravne i praktične posledice!

	Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "možete primetiti", "Koliko nam je zaista ova tehnika pomogla i koliko nam je ona bitna...". Umesto "Kao što sam već napomenuo" bolje je "Kao što je objašnjeno u prethodnom odeljku" ili "U skladu sa zahtevima navedenim u sekciji 3.4".		Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "možete primetiti", "Koliko nam je zaista ova tehnika pomogla i koliko nam je ona bitna...". Umesto "Kao što sam već napomenuo" bolje je "Kao što je objašnjeno u prethodnom odeljku" ili "U skladu sa zahtevima navedenim u sekciji 3.4".

Branko: /* Sadržaj teksta */

2012-03-06T15:31:22Z

Sadržaj teksta

← Older revision		Revision as of 15:31, 6 March 2012
Line 85:		Line 85:

	== Sadržaj teksta ==		== Sadržaj teksta ==
		+
		+	Pravilno koristite izvore. Onaj koji ih koristi [http://www.plagiarism.org/plag_article_types_of_plagiarism.html kako ne treba] je [http://en.wikipedia.org/wiki/Plagiarism plagijator]. Ova praksa ima moralne, pravne i praktične posledice!

	Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "možete primetiti", "Koliko nam je zaista ova tehnika pomogla i koliko nam je ona bitna...". Umesto "Kao što sam već napomenuo" bolje je "Kao što je objašnjeno u prethodnom odeljku" ili "U skladu sa zahtevima navedenim u sekciji 3.4".		Obratiti pažnju na ton teksta koji mora biti jasan, tehnički i relativno formalan. Ne sme se koristiti prvo lice niti kolokvijalni ton: "možete primetiti", "Koliko nam je zaista ova tehnika pomogla i koliko nam je ona bitna...". Umesto "Kao što sam već napomenuo" bolje je "Kao što je objašnjeno u prethodnom odeljku" ili "U skladu sa zahtevima navedenim u sekciji 3.4".

Branko: /* Osnovna struktura dokumenta */

2012-02-07T16:49:18Z

Osnovna struktura dokumenta

← Older revision		Revision as of 16:49, 7 February 2012
Line 3:		Line 3:

	= Osnovna struktura dokumenta =		= Osnovna struktura dokumenta =
		+
		+	Dokument imenujte dovoljno jasno da kasnije može da se locira ili prepozna. Imena poput Projekat.doc ili Diplomski.odt samom autoru možda nešto i znače, ali to sigurno nije slučaj za primaoca koji dobija stotine takvih datoteka. Zato je najbolje u ime staviti kratki oznaku svrhe (kao što je skraćenica predmeta ili konferencije ili naziv namene, npr. "Master")), lično ime, prezime, opcinoi lični ID (npr. broj indeksa) i (sažeti) naslov.

	Pre uvoda ide sadržaj: poglavlja i odeljci, eventualni spisak (indeks) tabela i spisak slika.		Pre uvoda ide sadržaj: poglavlja i odeljci, eventualni spisak (indeks) tabela i spisak slika.

Branko: /* Opšte formatiranje */

2012-01-24T14:10:37Z

Opšte formatiranje

← Older revision		Revision as of 14:10, 24 January 2012
Line 33:		Line 33:
	Za studentske radove, teze i disertacije obično ne postoji zvanični obrasci. Ipak, na početku proverite da li postoje propisani šabloni, što je vrlo čest slučaj za članke u poblikacijama, ili su izgled naslovne strane, prateći dokumenti ili struktura teksta propisani, kao na beogradskom ETF-u: [http://www.etf.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=41&Itemid=50 Studiranje > Master studije ], [http://www.etf.bg.ac.rs/etf_files/studiranje/master/primer_master_rad.pdf Naslovna].		Za studentske radove, teze i disertacije obično ne postoji zvanični obrasci. Ipak, na početku proverite da li postoje propisani šabloni, što je vrlo čest slučaj za članke u poblikacijama, ili su izgled naslovne strane, prateći dokumenti ili struktura teksta propisani, kao na beogradskom ETF-u: [http://www.etf.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=41&Itemid=50 Studiranje > Master studije ], [http://www.etf.bg.ac.rs/etf_files/studiranje/master/primer_master_rad.pdf Naslovna].

−	Poželjno je tekst bude pisan u MS Word-u ili ~~OpenOffice~~-u. Prihvatljiv je i LaTex i drugo, dokle god postoji i generisani PDF. Veličina slova ne sme da bude manja od 10 pt, a preporučena veličina je 11 pt. Kod teksta na engleskom, prored između pasusa može biti uvećan na bude 1.5 red, a na srpskom je pasuse najbolje uvlačiti za 15-20 mm. Veličina strane treba da bude A4 (215 x 280 mm). Leva margina treba da bude 32 mm, a ostale tri najmanje 20 mm.	+	Poželjno je tekst bude pisan u MS Word-u ili Libre/Open Office-u. Prihvatljiv je i LaTex i drugo, dokle god postoji i generisani PDF. Veličina slova ne sme da bude manja od 10 pt, a preporučena veličina je 11 pt. Kod teksta na engleskom, prored između pasusa može biti uvećan na bude 1.5 red, a na srpskom je pasuse najbolje uvlačiti za 15-20 mm. Veličina strane treba da bude A4 (215 x 280 mm). Leva margina treba da bude 32 mm, a ostale tri najmanje 20 mm.

	Ujednačiti izgled, uvlačenje i razmicanje karakterističnih delova dokumenta. Ovo se odnosi na naslove poglavlja, naslove sekcija, slike, tabele, potpise slika i tabela, reference, izvorni kod, numerisane pasusa i pasuse sa <i>bullet</i>-ima i sl. U slučaju MS Word-a, za ovo intenzivno i konzistentno koristiti jasan skup stilova.		Ujednačiti izgled, uvlačenje i razmicanje karakterističnih delova dokumenta. Ovo se odnosi na naslove poglavlja, naslove sekcija, slike, tabele, potpise slika i tabela, reference, izvorni kod, numerisane pasusa i pasuse sa <i>bullet</i>-ima i sl. U slučaju MS Word-a, za ovo intenzivno i konzistentno koristiti jasan skup stilova.